Od 21. do 23. juna održana je druga tkačka kolonija na kojoj je petnaestak vrsnih tkalja iz svih krajeva Srbije izrađivalo motive sa pirotskog ćilima, jedne od najlepših tradicionalnih rukotvorina. Tkačku koloniju organizovali su gradovi Sombor i Pirot u okviru sporazuma o saradnji iz 2014. koji je zaključen na inicijativu NALED-a i Ambasade Australije.

Želja dva grada jeste da sačuvaju i osavremene tehnike izrade staparskog i pirotskog ćilima, zainteresuju mlade za stare zanate i pre svega obezbede podršku ženama koje proizvode tradicionalne rukotvorine kako bi od svog rada obezbedile sebi trajno zaposlenje i stabilan izbor prihoda. 

Čelnici ovih gradova su uz pomoć Etno mreže, kao nacionalne strukovne asocijacije koja se bavi očuvanjem tradicije, definisali i sproveli niz zajedničkih aktivnosti kojima podstiču razmenu znanja u oblasti ćilimarstva – seminari, specijalizovane radionice, tematske izložbe i promotivne manifestacije, kao i studije i poslove na zaštiti ćilima kao važnog elementa našeg kulturnog nasleđa. Dogovoreno je da se u budžetima ovih gradova opredele rodno osetljive stavke iz kojih će se u kontinuitetu finansirati programi za podršku rodnoj ravnopravnosti i ekonomskom osnaživanju žena. Tako je saradnja Pirota i Sombora već dala konkretne rezultate i postavila model na koji druge sredine mogu da se ugledaju ako žele da se povežu sa sebi srodnim zajednicama i time podstaknu međusobni razvoj.

Tkačku koloniju posetili su gradonačelnik Pirota Vladan Vasić, ambasadorka Australije Džulija Fini, predsednica Etno mreže i izvršna direktorka NALED-a Violeta Jovanović, kao i predstavnici grada Sombora i kulturnog odeljenja ambasade SAD. Tom prilikom dodeljeno je priznanje za najbolji tkani komad s motivima pirotskog ćilima Ani Ilić Panjković i zajedno su posetili neke od najvećih znamenitosti Stare planine.

Sombor i Pirot će raditi na otvaranju gradskih etno galerija za promociju i plasman rukotvorina i proizvoda sa geografskom oznakom i standardima kvaliteta i podržaće osmišljene manifestacije i žirirane izložbe, praktične radionice za decu i mlade i javne časove za promociju ovih nestajućih vrednosti. Sa tkačke kolonije upućen je apel čelnicima Beograda da i najveći grad u našoj zemlji obezbedi prostor za gradsku etno galeriju u Knez Mihailovoj ulici koja je centralna tačka za sve turiste i strance.

Pirotski ćilim prepoznajemo po kornjačama i autentičnim geometrijskim motivima jarkih boja koji nastaju iz ruku veštih ćilimarki na vertikalnim razbojima.  Ćilimarstvo je u 19. veku činilo značajnu privrednu granu koja je u Pirotu tada „upošljavala“ više od 5.000 žena. Prema usmenom predanju pirotskog kraja, umešna tkalja je često činila stub kuće jer je mogla da obezbedi solidan prihod domaćinstvu. Vremenom je ćilimarstvo u ovom kraju zapostavljeno, a pre jedne decenije, izradu pirotskog ćilima je obnovila ženska zadruga „Damsko srce“ koja je nosilac geografske oznake porekla i jedini ovlašćeni proizvođač ovog ćilima.

Na drugom kraju Srbije, u ravnici na severozapadu Vojvodine, nekada je nadaleko bio čuven staparski ćilim koji je, uz pirotski, najpoznatiji autohtoni srpski ćilim. Staparski ćilimi su obično tkani u paru, na specifičnom širokom horizontalnom razboju sa preovlađujućim cvetnim motivima, ali su vremenom pod uticajem industrijske proizvodnje i društveno-ekonomskih promena, prestali da se izrađuju. „Zlatno doba“ staparskog ćilimarstva bile su poslednje decenije 19. i prva polovina 20. veka. Uticaj pirotskog ćilima na vojvođansko ćilimarstvo vidljiv je nakon ujedinjenja u zajedničku državu 1918. U Bačku su tada počeli da stižu pirotski ćilimi, rađeni drugačijom tehnikom i sa potpuno drugačijom ornamentikom i staparske tkalje su počele da koriste mustre pirotskog ćilima kao inspiraciju za svoje ćilime koje su podigle na nivo narodne umetnosti.

Sledeća tkačka kolonija biće održana na jesen u Staparu.

Izvor: NALED