У интервјуу за портал Е-капија, председник Привременог органа Града Пирота мр Владан Васић говорио је о значајном јубилеју – двадесетогодишњици од како је изабран за председника, тада, општине Пирот, али и о реализованим инвестицијама, као и о оним инфраструктурним радови који тек предстоје у Пироту.

Владан Васић, градоначелник Пирота 

Пре тачно 20 година, у децембру 2003. године, Владан Васић изабран је за председника Општине Пирот, чиме је у том тренутку, са 32 године постао један од најмлађих председника неке локалне самоуправе у земљи. Две деценије касније, као један од најдуговечнијих челника неког града или општине у Србији (тренутно на функцији председника Привременог органа Пирота) истиче да је веома задовољан развојем града, јер је његов утисак да је Пирот доста инфраструктурно промењен.

еКапија: Шта су били највећи изазови када сте као један од најмлађих председника неке локалне самоуправе у Србији, дошли на чело града?
– Када сам тада именован за председника општине, Пирот је био у запећку, када је у питању Србија. Били смо касаба и варошица о којој су се људи изражавали чак и у самом граду са подсмехом. Али, онда смо одлучно кренули, када је реч и о ситним и о крупним стварима, и дошли смо до онога што што смо и хтели, да Пирот буде град на југоистоку Европе, град са добром атмосфером за пословање, град са одличном спортском инфраструктуром, град са спортским и културним догађајима, град који је ознаком географског порекла заштитио своје брендове, који је изградио многе објекте као што су отворени и затворени базен, ту је и пројекат реновирања тврђаве… Дакле од града из кога су људи бежали до града који има будућност и којим се људи хвале. Мислим да је то нешто што је најбоље урађено и чиме сам ја најпоноснији – та промена размишљања људи о сопственом граду.
Владан Васић, градоначелник Пирота
еКапија: Шта је са друге стране можда било у плану и међу идејама, али није успело да се оствари и због чега?
 
– Наравно да је било доста ствари које нисмо успели да остваримо, као што је измештање аутобуске станице, изградња Хитне помоћи, покривање и реконструкција отворене пијаце или као што је отварање факултета, чему тежимо. Али то су у ствари и шансе за будући период – да се све то оствари и да се Пирот још више развија.
еКапија: Руковођење Пиротом почели сте у време када су у овом граду, као и у остатку Србије врло актуелне биле приватизације великих српских предузећа. Као и у остатку земље, и у Пироту неке од тих приватизација су биле успешне неке и не. Некада су окосницу привреде града чинили Први мај и Тигар, шта је данас окосница привреде Пирота?
– Када сам те 2003. постао председник општине (касније градоначелник), добро памтим, чекали су ме штрајкови и блокада тадашњег магистралног пута, односно тунела Сарлах. Тамо су били окупљени радници Полета, Драгоша, Пиротекса – због тешког положаја, због дугогодишњих неисплаћених зарада, због покренутих поступака стечаја и приватизације. То јесте један лош период не само у Пироту него у читавој држави. Транзиција привреде у којој је огроман број радника остао без посла. У међувремену је дошло до приватизације Првог маја па раскида приватизације, чак и до његовог стечаја, да би поново Први мај ево почео да ради. Купила га је италијанска компанија која тренутно има 300 радника и доста велико улагање у обнову инфраструктуре. Полет, Драгош и Пиротекс су малтене нестали са сцене, док је Тигар доживео велику трансформацију. Један део Тигра је остао у власништву државе и тај део јесте у проблему, али оно што је најважније је долазак мултинационалне, велике компаније Мицхелин (Мишлен) која је купила део некадашњег холднинга Тигар. Мишлен је купио фабрику аутогуме, уложио је огроман новац. За неких десетак година колико су они власници уложено је преко 500 мил ЕУР и подигнут је ниво запослености са 1.400 на преко 4.000 радника у самој компанији тако да је то сигурно окосница данашње привреде Пирота. Поред тога, за ових двадесетак година смо пробудили предузетнички дух који раније није био испољен код Пироћанаца, тако да сада постоји огроман број предузетничких радњи, малих и средњих предузећа, нарочито малих предузетника. Развијамо и угоститељство, туризам као нову грану, али и услужне делатности. Поред тога, грађевинске фирме су ојачале и због изградње аутопута, али и због великог улагања локалне самоуправе и великих улагања Тигар тyрес-а у изградњу нових погона.
Владан Васић, градоначеник Пирота
еКапија: Недавно је најављено да се тражи стратешки партнер управо за компанију Тигар АД? Шта се са тиме дешава, докле се стигло?
– Тигар АД је државна компанија, јер је држава конверовала дугове које је Тигар имао због проблема у којима се нашао – не само што се тиче неисплаћених зарада, него и обавеза према држави као што су порези, обавезе према ПИО фонду, према локалној самоуправи. Све институције државе су своја потраживања конвертовале у власништво и Тигар АД је сада у државнном власништву. Пре неких месец дана је завршена исплата технолошког вишка, са идејом да се администрација што је могуће више смањи, да није намет на производним радницима. Намера је да се учини да Тигар буде профитабилинији. Усвојен је и УППР, то значи да ће будући купац или будући стратешки партнер за којим држава трага бити ослобођен свих обавеза и терета, кренуће од нуле и имаће задатак да без икаквих обавеза и терета уложи у побољшање средстава за рад, машине и опрему, а тржиште за Тигар АД већ постоји. То тржиште је извозног карактера – производи се висококвалитетна заштитна обућа. Купци су на пример војске Шведске и Норвешке, ту је и Канада, јер се у Тигру АД израђује и опрема за запослене у ватрогасним јединицама. Чак је било извоза и за Јапан. Дакле, тржиште постоји, велики купац је и ланац продавница Декалтлон. Али, свакако је преко потребан стратешки партнер. Мисллим да је ту велика улога државе, Министарства привреде пре свега и Министарства финасија јер локална самоуправа нема капцитета да разговара са великим стратешким играчима који су потребни Пироту и Тигру АД. У склопу трансформације Тигра, локална самоуправа је постала већински валсник, готово стопроцентни власник Слободне зоне Пирот, једне од најуспешнијих слободних зона у региону. Пре неколико година ју је Финанциал Тимес прогласио за најуспешнију и најбољу у Европи, а томе је несумњиво допринело што у њој послује Мишлен. Међутим, ми Слободну зону и режим слободне зоне који се пружа на преко 103 ха желимо да промовишемо, што и јесте тако, и шире од Мишлена. Ту је и Први мај, ту је двадесетак других производних компанија, преко 70 трговинских компанија, и зато Слободна зона јесте добро место за инвестиције.
еКапија: Најављени су и нови инвеститори у Пироту и околини. Зна ли се већ ко су они или макар из којих привредних односно индустријских делатности су потенцијални инвеститори?
– Свакако да покушавамо да све наведено промовишемо како би и други инвеститори такође дошли у Пирот. Има неких потенцијалних разговора, али ништа за сада конкреније.
еКапија: Каква је тренутна запосленост у Пироту када се упореди са периодом у претходних 20 година? У којим областима постоји највећа шанса за отварање нових радних места у Пироту?
– На Националној служби за запошлљавање, односно на тржишту рада је историјска цифра, у смислу да је никад мање незапослених није било. У Пироту постоји потенцијал за нова радна места и за радну снагу. Пре двадесетак година, као што сам рекао, радници из пропалих фабрика, који су трагали за послом, окупили су се у нездаовољству и блокирали аутопут и тунел. Сада је ситуација потпуно другачија. Наравно да као свуда у свету због рата између Русије и Украјине има неких дестабилизација у појединим малим компанијама. Енергетска криза је такође допринела да се трансформишу преудзећа, али у Пироту, уз све то, углавном има потенцијала да дођу нови инвеститори. Исто тако, људи који трагају за послом имају шансе да до њега и дођу. Као локална самоуправа улажемо значајна средства, сваке године то радимо преко Националне службе и преко донатора као што је немачки Хелп или као што је општенемачко Министарство за економију и сарадњу – стимулишемо давања новца или опреме људима који су социјално угрожени, да почну свој бизнис, стимулишемо самозапошљавање, преквалификацију, доквалификацију. Такође у области угоститељства, туризма, потребни су возачи камиона, аутобуса. И у области обраде метала, због Тигра и пратећих малих фирми које прате Тигар односно Мишлен, потребни су радници. Жеља нам је да променимо и квалификациону структуру, а много се новца улаже и у стимулацију ИТ сектора, са идејом да се млади баве овим делатностима. Уз све то, ту је и стимулација пољопривреде и производњу хране.
еКапија: Када је реч о здравству, најављена је и нова зграда Хитне помоћи? Шта је потребно да се испуни како би тај пројекат и био завршен?
– Тренутнно се ради, односно прерађује се, постојећа пројектна документација, с обзиром на то да смо мало променили локацију у Улици Ћирила и Методија према новоотвореној поликлинци Дева. Ту ће бити и наша зграда Хитне помоћи. Значи статус пројекта је да тренутно прерађујемо пројектну документацију да бисмо добили грађевинску дозволу, а ја се надам да ће бити онако како је председник Србије обећао – да ћемо заједнички урадити ту зграду.
еКапија: Најављено је и измештање аутобуске станице, недавно сте и сами потврдили да је добијено и земљиште за те намене од републике. Где би она требало да буде измештена (раније је најављивано да ће бити на уласку у град)?
 
– Најважније у овом тренутку је да смо од Републичке дирекције за имовину добили земљиште на коме треба да се прави аутобуска станица. То земљиште је на уласку у град, на прикључку ка аутопуту и магистралном путном правцу НИш-Пирот-Димотровград, а врло близу је и петља Пирот Запад. Локација је два хектара. Донели смо планску документацију, ПДР аутобуска станица је донет. Тренутно се ради пројектна документација. Локација је добро изабрана јер је на улазу у град, а није далеко од центра. Врло близу је и тврђави.
еКапија: Колико ће коштати тај посао и хоће ли се то можда радити у сарадњи са неким приватним партнером који би после управљао станицом?
 
– То ће коштати вероватно 1,5 до 2 мил ЕУР. Ако не будемо имали стратешког партнера или помоћ државе то ћемо финансирати сами из градског буџета.
еКапија: Када је реч о регионалном саобраћајном повезивању, да ли је у плану неки важнији инфраструктурни пројекат који се тиче боље саобраћајне комуникације Пирота и околних градова и општина?
 
– Имамо добру мрежу регионалних путева. У веома добром стању је пут премаа Бабушници, део путног правца који није реконструисан се управо завршава. Такође према Старој планини, ка нашим селима и ка Димитровграду је пут у добром стању. И ту се део пута код села Рсовци такође реконструише, као и ка Височкој Ржани. То је такође важно за наш туризам. Део пута, регионални путни правац ка Димитровграду је реконструисан, али није баш у добром стању с обзиром на то да је коришћен интензивно за саобраћај и теретних камиона док се правио аутопут. То би можда у неком наредном периоду требало да се реконструише. Од Пирота ка Димитровграду и ка Звоначкој бањи је део пута одлично реконструисан, а ради се пројектна документација за реконструкцију тунела. Почела је и обнова железничке пруге Димитровград-Пирот-Ниш што је веома важно. Битан је и завршетак гасне интерконекције између Софије и Ниша јер је она важна за нашу индустрију, пре свега за Тигар тyрес, да би се укинуло коришћење угља и да пређе на гас, али и за нашу топлану. У секундарној фази ова интерконекција битна је и за наше грађане.
еКапија: Пирот и његова околина имају доста туристичког потенцијала као и културних садржаја и историјског наслеђа. Они, чини се, ипак и даље нису довољно искорићени. Да ли постоје, односно да ли су у припреми неки пројекти који се тичу ове области?
– Ми нисмо били познати као град туризма, већ као транзитни, индустријски град. Али у последњих десетак година се окрећемо и туризму, да искористимо потенцијале Старе планине. Много малих хотела и апартмана се градило на територији града Пирота. Хотел у центру града је потпуно реновиран, а и много људи је почело да се бави издавањем стана на дужи и краћи период. Много туриста долази у Пирот, што из Бугарске, што из остатка Србије. У корони је откривена Стара планина. Али, и невезано за то, не можете ни једног дана да пронађете слободне смештајне капацитете у нашим хотелима што је заиста зачуђујуће.
еКапија: Пиротски крај је деценијама познат и по културном и гастрономском наслеђу по коме је уједно и специфичан. Да ли се можда тренутно предузимају кораци који се тичу уврштавања тих пиротских “посебности” на националну или УНЕСЦО листу нематеријалног културног наслеђа?
 
– Развили смо гастрономски и верски туризам, промовишемо шетачке туре, Стару планину и њене лепоте, водопаде, храну. Имамо и манифестације као што је Сајам пеглане кобасице, Фестивал сира, Сајам ћилима. Обновили смо изложбу пиротског чилима. За наше брендове качкаваљ, ћилим и пеглану кобасицу смо добили ознаке заштите географског порекла, а производњу свих ових производа и ове сајмове и субвенционишемо. Туристичка организација нам је веома добра и мислим да је један од фактора развоја Пирота, туризма уопште и спортског туризма. Јер, изградили смо добре спортске објекте као што су базени. На пример, ове годне отворени базен посетило је 90 000 посетилаца.
еКапија: Тренутно сте, због расписаних избора, председник Привременог органа. Уколико поново будете изабрани за градоначелника шта ће бити у фокусу, када је реч о решавању проблема на територији града и што се тиче спровођења већих пројеката који су у надлежности града?
– Када је реч управо о спорту и туризму, оно што нам остаје у наредном периоду је да реконструишемо стадион, као и изградња још неког хотела у оквиру стадиона. У ствари, да постанемо оно што смо желели и што смо промовисали као циљ, а то је да Пирот буде спортско-турстички центар овог дела Србије.

текст преузет са портала Екапија.

Извор: Пиротске вести