После бурне и дуге седнице Скупштине општине, последње радне у овој години, која је трајала од 9 до 16 часова, свима нама је као мелем, као лепота духа, као пријатно вече радосних Пироћанаца, дошла Свечана академија. Почела је као и свака наша српска светковина, нашом Химном у изводјењу Хора Дома културе под руководством Аните Пејчић Николић.

Потом су изашли водитељи. Позната лица са тв екрана да кажу неколико пријатних поздравних реченица како би успоставили први контакт са препуним гледалиштем. Училинили су то професионално, како се и очекивало.
А затим су позвали домаћина, Владана Васића, председника Општине, који је, иако су водитељи очекивали, тако скоро и најавили, писане папире и говоре, спонтано изрекао неколико срдачних поздравних реченица, а ми који смо били у Сали то Васићеве речи  схватили смо на наш начин.

 – Свих 365 дана мали Пирот растао је у велики град. Тада се радило, а сада је требало само осмехнути се, пожелети добродишлицу свима и позвати  на славље…

Наш град  у понедељак,  28. децембра слави дан када је 1877 године ослободјен од Турака. После 138 година од ослободјења, Пирот је постао модеран град који има будућност, град добар за живот и повољан за инвеститоре. Владан Васић је све то, рекао кратко и још спонтаније.
А потом, како је то обично увек, водитељи су позвали  Др Радована Илића, још увек председника Комисије за награде да објави одлуке.

Ево одлука и ево наградјених.

видео

У име наградјених захваљује се Славица Цветковић професорка енглеског у пиротској Гимназији.
Нажалост, родбине Димитрија Младеновића Гаге, није било. Пироћанци који поштују његова дела, који вреднују све што је оставио свом граду,  од великог  Тигра до Хифроцентрале и чега све још, здушно су аплаудирали.

А потом је уследио забавни програм. Упамтили смо наравно Јелену Томашевић, феноменалног глумца који је изрекао добре поруке, изузетну групу Уна Сага Сербика,  која је у скраћеној форми показала светске вредности и видели много статиста и краћи наступ групе Бајламос у оној у  завршној слици.
Због заштите ауторских права нема наступа Јелене Томашевић.

И тако је прошло веома брзо једно пријатно вече. Напољу је госте чекао коктел и један бенд који је одлично звучао. Журили смо на монтажу нисмо имали врмена да наздравимо. Зато ћемо речима. Живели и срећан ти Дан мали, али велики граде!

Из неког другачијег угла гледано, поново нам је редитељ Владимир Лазић, по ко зна који пут, направио  свечану академију  у позоришном амбијенту, без пуцања, са певањем, са много малих и великих непотребних кулиса и статиста, али то је његов проблем. Он чвек има право на своју, ткзв. уметничку слободу!!! Ми још увек мислимо да овакве свечаности треба да имају неке сасвим другачије карактере, обрисе, тонове и садржаје…  Али, зар је то сада битно

После једног напорног дана, сваки осмех, свака песма и игра, све нам је добро дошло. И било нам је вишеструко лепо!

Извор: Плусонлине